Ali ste vedeli, da je proizvodnja električne energije eden ključnih dejavnikov sodobnega življenja, saj omogoča industrijo, digitalizacijo, ogrevanje, hlajenje in transport? Hkrati pa je tudi eden največjih virov emisij toplogrednih plinov – predvsem, kadar temelji na fosilnih gorivih, kot so premog, nafta in zemeljski plin?
V zadnjem desetletju se je svetovna proizvodnja električne energije precej povečala, kar je povezano z gospodarsko rastjo, širjenjem industrije in naraščajočo porabo energije zaradi elektrifikacije družbe. V letu 2024 se je svetovna proizvodnja električne energije povečala za 4,2 %, kar je precej več od povprečja med letoma 2010 in 2019. Največji porast proizvodnje električne energije so zabeležile Kitajska, Indija, Brazilija in druge države v razvoju.
Kljub tehnološkemu napredku še vedno več kot polovico električne energije proizvedemo iz fosilnih goriv, kar prispeva k visokim količinam emisij ogljikovega dioksida (CO2). Ta ogljični odtis se med državami močno razlikuje, od skoraj ničelnih izpustov v državah z večinskim deležem obnovljivih virov energije (OVE) in jedrske energije, do več kot 700 gCO2/kWh v tistih, kjer prevladuje premog.
Za uspešen prehod v trajnosten energetski sistem ni dovolj zgolj povečanje deleža OVE, vendar je ključno tudi vključevanje jedrske energije v energetski mešanici. OVE kot npr. sončna, vetrna in hidroenergija, so sicer okolju prijazne, vendar so odvisne od vremenskih razmer in zato manj stabilne. Ravno zato je smiselno v energetsko mešanico virov vključiti tudi bolj stabilne nizkoogljične vire, med katerimi ima pomembno vlogo jedrska energija.
Številne države kot npr. Francija, Švedska in Kanada, že uspešno združujejo jedrsko energijo in OVE, kar jim omogoča visoke deleže nizkoogljične proizvodnje električne energije in nizko količino izpustov CO2. V prihodnosti bo takšna kombinacija nujna, če želimo uresničiti cilje ogljične nevtralnosti, hkrati pa zagotoviti energetsko varnost in konkurenčnost gospodarstva.
Jeste li znali da je proizvodnja električne energije jedan od ključnih čimbenika suvremenog života, jer omogućuje industriju, digitalizaciju, grijanje, hlađenje i transport? Istodobno, ona je i jedan od najvećih izvora emisija stakleničkih plinova – osobito kada se temelji na fosilnim gorivima poput ugljena, nafte i prirodnog plina?
Proizvodnja električne energije jedan je od ključnih čimbenika suvremenog života, koji omogućuje funkcioniranje industrije, digitalizaciju, grijanje, hlađenje i transport. Istodobno je i jedan od najvećih izvora emisija stakleničkih plinova, osobito kada se temelji na fosilnim gorivima poput ugljena, nafte i prirodnog plina.
Tijekom posljednjeg desetljeća svjetska proizvodnja električne energije znatno je porasla, što je povezano s gospodarskim rastom, širenjem industrije i sve većom potrošnjom energije zbog elektrifikacije društva. U 2024. godini globalna proizvodnja električne energije povećala se za 4,2 %, što je znatno više od prosjeka između 2010. i 2019. godine. Najveći porast zabilježile su Kina, Indija, Brazil i druge zemlje u razvoju.
Unatoč tehnološkom napretku, više od polovice električne energije i dalje se proizvodi iz fosilnih goriva, što doprinosi visokim razinama emisija ugljičnog dioksida (CO₂). Ovaj ugljični otisak uvelike varira među državama, od gotovo nultih emisija u državama koje većinski koriste obnovljive izvore energije (OIE) i nuklearnu energiju, do više od 700 gCO₂/kWh u onima gdje dominira ugljen.
Za uspješan prijelaz na održiv energetski sustav nije dovoljno samo povećavati udio OIE, već je ključno i uključivanje nuklearne energije u energetski miks. OIE poput energije sunca, vjetra i hidroenergije jesu ekološki prihvatljive, ali ovise o vremenskim uvjetima i stoga su manje stabilne. Upravo zato postoji opravdana potreba za dopunjavanjem energetskog miksa stabilnijim niskougljičnim izvorima, među kojima značajnu ulogu ima nuklearna energija.
Brojne zemlje, poput Francuske, Švedske i Kanade, već uspješno kombiniraju nuklearnu energiju i OIE, što im omogućuje visok udio niskougljične proizvodnje električne energije i nisku razinu emisija CO₂. U budućnosti će takva kombinacija biti nužna za ostvarenje ciljeva klimatske neutralnosti, a istovremeno i za osiguranje energetske sigurnosti i konkurentnosti gospodarstva.